МОНОЛОГ ЧОВЕКА ИЗ НАРОДА

web

У пролеће - или у време кад се бере грожђе
рађам се у болници, не испод крушке.

Не садим паприке у башти -
опаметила ме прошлогодишња суша.
У собу, скоро један са један,
ноћу водим своју девојку.
Али онај што ми је брат
изгледа да ју је скидао пре мене.
Не, не правим скандал.
У крчму одлазим - да се утешим.
Да сам узимао колико сам дао,
нен бих сада био без одеће.
Избацио сам дрвени лежај,
али ноћу се окрећем од бола.

Имам партијског секретара.
Али немам бога да ме сачува.