Из великих космичких дубина
где влада тишина,
веје као шапат
велика тишина.
Тај се шапат вину
кроз дане, кроз ноћи.
Ти слушаш без моћи
велику тишину.
Наша земља - та прашина,
жедна је светлости,
неће никад себе да привикне
да постоји велика тишина.
Осмехни се у сну,
твоје срце пије.
Ускоро ће тебе да прекрије
велика тишина.
Важнија дела: Ми људи, Две милијарде, Деше па Прозору, Осмех испод бркова, Обични доживљаји, Неочекиване песме и низ других.
© Александър Геров
© Зоран Вучић и Мила Васов - превод, 1996
© Издателство LiterNet, 14.
07. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик" ("Бугарска књижевност
јуче и данас"), Белград, 1996.