из НЕБО

web

1.

Дубоко и чисто небо, моја етерична неизбежност,
волим твој лик плаветни и твоју ведру нежност.

И моја душа наличи на твоје плаветнило,
моје широко небо - домовино сунца и буре крило.

У земаљском урлику бескраја ја страдавам и жедно се
губим,
и у своме земаљском страдању тебе сањам и бескрајно
љубим.

А на крају, када све потоне у проклетство и црнило,
небо моје чисто и дубоко, узми мене ти у своје крило.

 

Христо Јасенов (Христо Павлов Туџаров) рођен је 1889. године у Етропољу. У априлу 1925. године ухапшен је у Софији и ишчезао без трага. Судбина Јасенова је једна од најтрагичнијих у бугарској књижевности. Дело: Витешки замак, 1921.

 

 

© Христо Ясенов
© Зоран Вучић - превод, 1996
© Издателство LiterNet, 27. 04. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик" ("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.