КЊИГЕ

web

Испред мене растворене књиге
и дању и ноћу:
увек сам, ја не познајем људе,
ни свет не познајем.

Долазе, или одлазе птице,
долази и одлази дан:
своје дане, као и странице,
ја листам уморан.

Годинама читаш о животу
некога незнанца,
а овај твој, никоме потребан,
да прође глух и пуст.

Ја никада нисам осетио
слатки љубавни зов
и због књига пропустио сам живот
и изгубио свет.

© Атанас Далчев
© Мила Васов, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 02.07.2003, № 7 (44)

Други публикации:
Савременик (спец. брой - Бугарска књижевност јуче и данас), Белград, 1996.