ЗАНОС

web

Говори, говори, говори -
склапам очи и слушам истодобно:
- Ето, прођосмо врхове гори
и летимо над морем и копном...

Налево крваво вече гори,
надесно се пуше пожари тамни.
Куд ли ћемо стићи када зазори?
Куд ли води овај пут замамни?

Онамо где ћемо, у самоћи,
два пламичка слити се опојно
и сред безбројних звезда по ноћи
засветлуцати као звезда двојна?

Не знаш? Ни ја. Ниједно не знамо,
али води ме, води ме онамо.

 

Јелисавета Багрјана рођена је 1893. године у Софији. Умрла је у Софији 1991. године. Багрјана је несумњиво највећа бугарска песникиња која је у књижевни живот ушла непосредно после првог светског рата. Њена поезија појављује се као одраз вековне тежње жене ка слободи и стваралаштву.

Збирке песама: Вечна и света, Година која је прошла, Људско срце, Звездице, Чудна јела, Мајско јутра и цео низ разноврсних дела за децу и одрасле.

 

 

© Јелисавета Багрјана
© Стеван Раичковић, превод, 1996
 © Издателство LiterNet, 20. 06. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик" ("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.