НИКО ТЕ НИJЕ ЗАМЕНИО
Нико те овде заменити неће:
празна је твоја столица, твој кут.
И у књизи ми нико не окреће
стране - недочитане овај пут.
У летње вече - никога уз мене
да с прага гледа звездани екран.
И никог да се задивљено прене -
на букет, још у рано јутро бран.
Кад дрхтим, нема ког да ми огрне
сада у топли шал рамена та.
У жези - с водом витошком што трне
никога нежно чашу да ми да.
Опет година за годином мине
и смењују се сезоне крај нас.
Вију се буре, руше се лавине
и гране крши час плод, а снег час...
И видног, да у дому опомене,
ничег од тебе у час свеколик -
нит какве ствари твоје омиљене,
нити у раму на зиду твој лик.
Огрћеш ме тим зраком што се вије,
у мојој крви твоје било ври -
нико те овде заменио није,
у кући, где још и не уђе ти.
Збирке песама: Вечна и света, Година која је прошла, Људско срце, Звездице, Чудна јела, Мајско јутра и цео низ разноврсних дела за децу и одрасле.
© Јелисавета Багрјана
© Стеван Раичковић, превод, 1996
© Издателство LiterNet,
20. 06. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик"
("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.