НИКО ТЕ НИJЕ ЗАМЕНИО

Нико те овде заменити неће:
празна је твоја столица, твој кут.
И у књизи ми нико не окреће
стране - недочитане овај пут.

У летње вече - никога уз мене
да с прага гледа звездани екран.
И никог да се задивљено прене -
на букет, још у рано јутро бран.

Кад дрхтим, нема ког да ми огрне
сада у топли шал рамена та.
У жези - с водом витошком што трне
никога нежно чашу да ми да.

Опет година за годином мине
и смењују се сезоне крај нас.
Вију се буре, руше се лавине
и гране крши час плод, а снег час...

И видног, да у дому опомене,
ничег од тебе у час свеколик -
нит какве ствари твоје омиљене,
нити у раму на зиду твој лик.

Огрћеш ме тим зраком што се вије,
у мојој крви твоје било ври -
нико те овде заменио није,
у кући, где још и не уђе ти.

 


Јелисавета Багрјана рођена је 1893. године у Софији. Умрла је у Софији 1991. године. Багрјана је несумњиво највећа бугарска песникиња која је у књижевни живот ушла непосредно после првог светског рата. Њена поезија појављује се као одраз вековне тежње жене ка слободи и стваралаштву.

Збирке песама: Вечна и света, Година која је прошла, Људско срце, Звездице, Чудна јела, Мајско јутра и цео низ разноврсних дела за децу и одрасле.

 

 

© Јелисавета Багрјана
© Стеван Раичковић, превод, 1996
© Издателство LiterNet, 20. 06. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик" ("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.