KAKO

web

Od svih pitanja, koja kucaju
uporno na tvoje slepe oči,
kao noću na upaljen, nezaspali prozor,
najočajnije i najpostojanije jeste:
- Kako?

I pre no da započneš, pre nego se baciš
u ono prazno prostranstvo svakog početka,
i pred belim listom i pred crnim odlaskom,
spalićeš se o kamen onim prvim:
                - Kako?

I kad te samo kretanje u ritmu
zahvati kao kita na talasima,
ti zaboravljaš na opasnost, neiskustvo i rizik,
i ni pred čim ne zastaješ, sem pred onim alarmantnim:
                                - Kako?

Zaista, kad se za tebe sve svrši,
zastaćeš na tren na ronljivom rubu,
začuđenog pogleda i bez daha pred beskrajem
u ničemu, sav rastvoren u onom poslednjem:
                                                                - Kako?