ПОСМАТРАЊЕ
Вода - далека успомена,
идол ознојених војника,
таласи пепела и страха.
Вода - бескрилне плаве водене биљке
стене, које су појели полудели ракови
и тиха дуга пооране земље.
Вода - крадљивац одеће,
цвеће процвало усред зиме,
безумни галебови на обали.
Вода - драги који је побегао,
на старо купљена младост
и самоћа, изгубљена без урлика.
Вода - бучна тишина с ветром који умире,
проклињем те када сам поред тебе,
али без тебе само тебе хвалим.
© Георги Веснаков
=============================
© Електронно списание LiterNet, 23.11.2004, № 11 (60)
Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен брой), Белград, 1996.