У КАТАКОМБАМА
Ноћи су све црње,
а звезде све даље -
вуку конце, затежу ланце,
кидају нам нерве и живот.
Време је,
време је да се догоди нешто -
кратко сједињавање,
страшни суд,
земљотрес,
љубав према ближњему свом
- свеједно шта...
само брже, сада,
ни минут касније,
да се догоди -
жетва је готова,
жртва.
У катакомбама
неко је запалио свећу.
Треперав пламичак
и игра светлости и свитаца
- као да су васкрсле
душе мртвих,
душе првих мртвих апостола
и мученика.
© Елена Алекова
© Мила Васов, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 22.01.2005, № 1 (62)
Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен брой), Белград, 1996.