* * *
Црвени диван као одрано
тело у соби.
Изломљене усне,
пуне сунчаних плодова.
Манастири гасну један за
другим.
Не троши ме, драга!
Сва звона
ливена су
на мојим грудима.
Не троши ме!
© Цанко Лалев
© Мила Васов, превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 15.11.2004, № 11 (60)
Други публикации:
Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен брой), Белград, 1996.