МУЗЕJ

web

Ваза, за коју је
све цвеће прецветало,
новац којим се не купује време,
копље преломљено,
панцир на прсима прободен...
Остаци су људских дела.

Зашто смо их наткровили
и зашто их радознало обилазимо,
када ћемо данашње грешке
још сутра поновити?

 


Паруш Парушев (1947), песник. Члан редакције часописа Пламен. Живи и ради у Софији.

 

 

© Паруш Парушев
© Радослав Вучкович и Мила Васов- превод
=============================
© Електронно списание LiterNet, 07.09.2004, № 9 (58)