ЈЕДНОГ ЛЕТЊЕГ ДАНА,
JЕДНЕ ЛЕТЊЕ НОЋИ МОJА ЛОЗО ЗЕЛЕНА

web

Како стиже овде
моја лозо зелена?
Између врха и поља,
између земље и неба
трепериш као антена.
Дугачко стабло савијаш,
тражим ваздух слободан -
у троскот и лавеж пса
спустила корен родан.

Како си успела тачно ту,
моја лозо зелена?
Доле је земља сува.
Горе је васељена.
Дању ћутиш малаксала
док родиш зрнца једра...
Ноћу те гледам препуну
гроздовима звезда.

 

Георги Константинов рођен је 1943. године у Плевену. Студирао је бугарску филологију у Софији. Уређивао часопис Пламен. Сада је директор издавачке куће Савеза бугарских писаца и помоћник министра културе Бугарске. Дела: Један осмех није престоница (песме), Воли ме у недељу (песме), Хиљаду прозора (песме), Тако живе легенде (приче), Голуб запаљених крила (песме), Будна кома (песме) и Волим те до овде (песме). Збирка Волим те до овде имала је тираж од 18.000 примерака и то је најтиражнија књига у Бугарској последњих година.

 

 

© Георги Константинов
© Мила Васов, Зоран Вучич - превод на сръбски
 =============================
© Електронно списание LiterNet, 11.08.2004, № 8 (57)

Други публикации:
 Савременик (Бугарска књижевност јуче и данас - тематичен брой), Белград, 1996.