ŽENA MI UVEK GOVORI
1.
Nije smešno.
Zbog mene su lekari ludeli.
S vremena na vreme, kad sam se budila,
izdavala sam im naredbe.
Sestrama,
koje su mi pritiskale stomak,
govorila sam: Ne pipaj!
Upitala sam doktorku šta mi daju,
a ona se uplaši i iskolači oči.
A ja se izdirem tako nezainteresovano,
kao da sam turista.
Posle sam zaspala.
Ali sam opet sve čula. Na primer
da sam velika zverka.
Obratih se i Ljupki iz susedne sobe.
Ona je hrkala, što me potpuno baci u moju samoću!
Nju sam već zaboravila.
Sećam se samo bubašvaba po zidovima -
imala sam osećaj da sam
pod Staljingradom, pravo da ti kažem.
Ali s koje strane opsade?
Nema značaja, važan je podvig.
2.
Osim što sam uvek dostupna,
ta sam koja sam, jel da?
Telo mi je izgubilo oblik
i nikada neće biti isto, jel da?
Ti misliš da kraj znaš i bez mene.
Samo misliš da znaš,
pokvarenjaku jedan!
© Jordan Eftimov
© Velimir Kostov, preveo sa bugarskog
=============================
© E-magazine LiterNet, 30.08.2005, ¹ 8 (69)
Gradina (Nis), ¹ 7, 2005.