web

* * *

Литература је болест неопходна за здравље човечанства.

* * *

Бугарска књижевност је моја истинска домовина, а руска класика - обећана земља.

* * *

Пунокрвној литератури понекад треба пустити и мало крви.

* * *

Има писаца који нешто дају језику и има оних који од њега узимају. То не значи да су први бољи од других.

* * *

То што нас спречава да пишемо књиге у великој мери их и саздава.

* * *

Литература је савест историје. Критика - савест литературе.

* * *

Гете рецензенте назива псима, а Хегел гробарима.

* * *

Када је Пушкин рекао да поезија треба да буде мало приглупа, он није рекао да песник треба да буде глупак.

* * *

Таленат једног ствараоца ме је терао да му праштам и што се праштати не може. Али он је то схватио и није ми опростио.

* * *

Има ли савременог бугарског писца за чијом смрћу би могло да се ускликне онако као што је то чинио Гогољ: "Боже, колико страшно - Русија без Пушкина!" Има ли ко тако да ускликне?

* * *

Одговори које литература даје често наличе на питања. А категорични одговори најчешће долазе у питање.

* * *

Периодизација у књижевној историји врши се тако што се траже границе епоха. А требало би да се траже њихова средишта.

* * *

Сваки жанр налаже ствараоцу свој режим, своју хигијену, свој морал и, наравно, своју дијету.

* * *

Носталгија за минулим у култури може да буде знак здравља, а у политици симптом болести.

* * *

Човек никада неће научити више од онога што је одувек знао и носио у себи.

* * *

Најмучније је разобличавање илузија с којима си се сам заносио.

* * *

Живих родитеља можемо да се одрекнемо, мртвих - никада.

* * *

Мудрост је ако на крају живота разабереш да је све сујета. Али са таквом мудрошћу не може да се започне живот. Нити може да се живи.

* * *

Простор у коме се најдаровитији људи не интересују за књижевност чини ми се скученим.

* * *

Добар човек реагује на неправду праведним гневом. Али тај гнев разара доброту више од неправде.

* * *

Лаж је пријатан сарадник, али истина је болан сабеседник.

* * *

Добри људи немају народност. Они припадају неком особеном и посебном народу.

* * *

У невремену најјасније се осећа безличје.

* * *

Постоји ћутање које још не познаје речи. И ћутање које их је надживело.

* * *

Проблем старења није у томе што се приближава смрт већ у томе што не можемо или, тачније не желимо да разумемо једну промену у себи и да се њој прилагодимо.

* * *

Бугарин лакше даје првенство сили него првенство уму. То је најбољи доказ да још у себи није превазишао роба.

* * *

Нема ништа страшније од роба који се ослободио да би господарио.

* * *

У себе човек не може да буде затворен. Затворен је у свету.

* * *

Злурадост се рађа тамо где умире радост.

* * *

Бес анђела страшнији је од беса ђавола.

* * *

Тирани су најчешће робови својих лакеја.

* * *

Смех жене је од ђавола, а мушкарца од Бога. Страх жене је од Бога, а мушкарца од ђавола.

* * *

Горди не завиде. То самоуважавање их спречава да се самопонижавају. Зато што је завист самопонижење.

* * *

Сеоски моралисти говоре у пословицама а градски у сентенцама.

* * *

Темперамент је природа а карактер историја човекова.

* * *

Човек и човечанство имају у изобиљу све што је људско љубав и мржњу, трудољубивост и лењост, борбу и примирје, гнев и доброту, егоизам и широкогрудост, убиства и саможртвовања, умност и глупост, даровитост и бездарје, лепоту и грозоту. Људско море просто ври у том преобиљу. А у њему као скупоцени ретки бисери постоје само светост и мудрост.

Светлозар Игов објавио је више десетина књига од којих су најпознатије: Историја бугарске књижевности 1878-1944, Ружни пачићи, Монографија о Иви Андрићу. Одлично познаје српску књижевност и активно преводи српске писце: Милоша Црњанског, Душана Матића, Васка Попу, Миодрага Павловића, Јована Христића. Треба истаћи његов велики допринос целовитом представљању Иве Андрића у Бугарској.