Юнак разговаря с кончето си. Съст. Т. Моллов

* * *

Гди смо синоћ на конаку били,
Ту jедосмо шећером вечеру.
Jошт гледасмо лиjепу девоjку,
Њена маjка баш до ње седjаше.
Не могосмо са њом беседити,
Дадосмо jоj наше добре коње,
Да и' скита низ широка двора.
Девоjка jе коњу говорила:
- Давран ђого, давран добро моjе!
Питаћу те да ми право кажеш:
Да ли тиjе господар ожењен?
Ђого њоjзи право казивао:
- Ниjе ми се господар женио,
Но се мисли с' тобом оженити.
- Да знам jадна да ће бит истина,
Да разнижем моjега ђердана,
Да обнижем твоjу ситну гриву,
Да растопим моjе белез'ке
Да саковем теби узду златну!...

неуточнено, Призренско, Косово поле - Южна Сърбия (Ястребов, И. С. Обычаи и песни турецких Сербов (в Призрене, Ипеке, Мораве и Дибре). Из путевых записок И. С. Ястребова. СПб., Типография В. С. Балашева, 1886, с. 200; =Ястребов, И. С. Обычаи и песни турецких Сербов Второе издание, дополненное их прозою. СПб., Типография В. С. Балашева, 1889, с. 198).

=============================
© Електронно издателство LiterNet, 19.06.2008
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2010.