* * *
Заспала мома крај мора,
Мале ле моја! (2)
под једно дрво маслино.
Духну ми вијор од мора,
те скрши грану маслину,
те фрсну мому по лицу.
Љуто га куне девојка:
- Бог да те убије, џан ветре!
Сад ли ми нађе да духаш?
Чудан ти санак ја снивах!
На сан ми тројица дођоше:
један ми даде јабуку,
други ми даде злат прстен,
трећи ми лице обљуби.
Тај што ми даде јабуку,
он ће ми бидне мил куме.
Тај што ми даде злат прстен,
он ће ми бидне мил девер.
Тај што ми лице обљуби,
он ће ми бидне мил драги!
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 12.10.2006
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2010.