* * *
Заспала мома крај море,
благе га дремке фатиле.
Дунале ветрој од море,
скршиле гранче маслинче,
мома га мана по лице.
Кога се мома разбуди,
љуто го ветер прек'вна:
"Шо беше слатко заспала,
шо благе соној сонуала,
тројца љуђи ми дојдоа,
сви тројца ме даруаа:
први ми даде јабуко,
други ми даде прстенче,
трећи ми даде киткиће."
Тоја шо ми даде јабуко,
ка јабуко да огније,
тоја шо ми даде прстенче,
кроз него да се провира,
тоја шо ми даде киткиће,
китен со мене да оди.
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 12.10.2006
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2010.