* * *
Оздоле ишли сеимене,
сейменску песну пояли,
айдучку главу носили,
у село главу донесли.
Излезло йе мало, големо,
никой главу не познал,
а най-после излезла
една ми стара бабичка,
она главуту познала,
викнала, та заплакала:
- Синко Николо, Николчо,
дали йе майка мислила,
ка те йе, синко, чувала,
тека сине да те сретне!
Сеймене баби думали:
- Аферим, бабо, ашколсун,
ама си па сина родила!
Девет синджира скъсамо,
дорде му главу вързамо,
девет сабле строшимо,
дорде му главу одрезамо,
девет бърда нийе минумо,
дорде га, бабо, уватимо!
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 02.05.2007
Български фолклорни мотиви. Т. ІV. Хайдушки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2007-2010