* * *

Хайдушки грях

Имала мајка Ивана,
у цркву је га повела.
Одалек' црква угледа,
ублизо врата затвори.
Говори мајка Ивану:
- Ти си ми сине гре'отан!
- Гре'отан, мајко, па јако!
Кадано беше размирство,
размирство, гладна година,
живи се људи копају,
и ја три гроба ископа':
у прво гроба девојку,
у друго гроба невесту,
у трећо гроба детенце.
Штото је била девојка,
тој ми је била сестрица,
штото је била невеста,
тој ми је била снајица,
штото је било детенце,
тој ми је било братанче.

 

Кожељ, Княжевачко - Изт. Сърбия (Кожељац 1972, № 8; =Љубиша Рајковић Кожељац, Из језичке и књижевне проблематике. Педагошки завод, Зајечар, 1973, с. 33; =Симоновић 1988, № 120 - "Живи се људи копају").

 

 

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 04.02.2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІV. Хайдушки песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2021