* * *
Мома моли славей да не пее, да не събуди либето й
- Славуј чедо, не пој рано,
не буди ми господара -
сама сам га успавала,
сама ћу га разбудити!
Отићићу у ђул башту,
отченућу струк босиљка,
шибнућу га по образу:
"Устај, драги, не устао -
коњиц вришти, да се јаши,
соко пишти, да се носи,
љуба плаче, да се љуби!"
© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 14.01.2018
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2018