* * *

Мома моли славей да не пее, да не събуди либето й

Славуј пеје на ран пеливан,
невеста му јасно одпеваше:
- Не пеј, не пеј, славуј, мош не рано,
ће разбудиш, славеј, господара.
Синоћ дошо славеј од туђина,
синоћ дошо, а сад је заспао!
Ал' говори славуј пиле сиво:
- Лел' чули ме, млада госпођице,
лел' ли влези в градинчица,
да набери там та киска цвеће,
киска цвеће ранога босиљка;
утопи го во студена вода,
да приштркај свога господина,
да разбуди својег господина!
Славуја ми послуша госпођа,
и разбуди својег господина:
- Стани, стани, славеј господине,
другари ти славеј на лов ошле!
Ал' говори славеј господине:
- Не ти станам, невесто хубава,
ако су ми, море, у лов ошле,
ће и втасаће јих и претече,
посолом ће море лов улови!...

 

неуточнено, Дебърско - Македония; лазарска - на невеста (Милоевић 1/1869, № 173).

 

 

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 14.01.2018
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2018