* * *
Марија во двор седеше, (2)
свекърве дарпна кифћеше
и дробни слзи ронеше.
Ми је догледа сноа је:
- Млчи ми зълво Маријо,
и ја сум било как тебе,
и ја сум дарпна кифћило.
Кога ме мене вршеје,
вишни-черешни цутеје;
кога сум дарпна кифћило,
вишни-черешни капеје;
кога ме мене земаје,
вишни-черешни береје!
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 19.11.2013
Български фолклорни мотиви. Т. I. Обредни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet,
2006-2013