* * *
Бога моли лиjепа девоjка:
- Даj ми, Боже, до двиjе награде,
даj ми, Боже, очи соколове
и пребела крила лабудова,
да прелетим земље Каравлашке,
да jа видим моjе мило драго,
jе л' истина, ка' што ги казуjу -
славеj-биљбиљ у кундру му поjе,
на крилу му седефли танбура!...
Како се jе Богу помолила,
Бог jоj дао очи соколове
и пребела крила лабудова,
прилетила Каравлашке земље,
те видела њено мило драго.
Истина jе као што казуjу -
на крилу му седефли танбура,
бите главе сахат гласовити,
у кундуру славеj-биљбиљ пева.
Тад усписну лиjепа девоjка:
- Аваj мени до Бога милога,
моjе драго сефа jе чинило,
а jа jадна у туђим градовма!...
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 23.01.2012
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2012