* * *
Расти, расти, мој боре зелени,
да се пењем на твоје висине,
да ја видим моје мило драго,
је л' истина као што га хвале:
да л' му чука чунгур на колено,
да л' му игра видра на рамена,
да л' му игра дора покрај море,
да л' се вије везена марама,
што сам јадна три године везла,
три дуката у њу изарчила:
први дукат свила ђувезлија,
други дукат свила и клободан,
трећи дукат моје црне очи!
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 23.01.2012
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2012