* * *
Ој јабуко, зеленико,
што си много род родила,
на две гране две јабуке,
а на трећој соко седи,
соко седи, тамо гледи,
тамо доле, низ то поље,
де но Занфир коња поји,
на коњу је бојно седло,
и на седлу огледало,
прође Санда, огледа се,
па говори лепој Кати:
- Што сам т'нка и висока,
што с'м бела и румена,
још да имам црне очи,
све би Турке разтурчила,
а жењене разженила,
нежењене оженила,
попове би разпопила,
и ђачиће разпустила,
калуђере помамила!
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 11.09.2010
Български фолклорни мотиви. Т. I. Обредни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2010
Български фолклорни мотиви. Т. VI. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна:
LiterNet, 2006-2010