* * *
Струга Калугер цвеке садеше
на едно место присойно.
Се научиле две моми
да си крадат босильок,
па се задскри калугер,
па си вати две моми.
Едно му се молеше:
- Пущи мене, калугер!
- Не те пущам, девойко,
ти си мене потребно,
да ми чешляш брадата.
Друго му се молеше:
- Пущи мене, калугер,
жити книга, що пеиш!
- Не те пущам, девойко,
ти си мене потребно,
да ми переш кошуля,
да постеляш постеля,
да лежиме обата.
=============================
© © Електронно издателство LiterNet, 23.02.2012
Български фолклорни мотиви. Т. VІ. Любовни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet,
2006-2012